Moj život, moja stvar :-)

Šta je u stvari ljubavna patnja? Tjeskoba ...... suze, miris ničega, tjelo iz hiljadu delova a svaki pokret i svaka prokleta misao je bol?! Glava puna pitanja a na nijedno nikakav odgovor koji bi uneo bar tračak nade da nije sve tako crno i da će život i dalje teći....normalno? I šta je tad u stvari normalno? Sve se isprepletalo.........Misli me udaraju pa ne mogu ni da mislim ......... suze me guše pa ne mogu da plačem ..... stegli su me lanci koje i nevidim ali ne mogu da se zbog njih pomaknem !!!!!!! Kad bih barem mogla da pobedim misli da ih nadjačam možda bi lanci popucali i suze negde otišle drugde ? Možda bih ja opet bila ja a ne osoba sa znakom "ljubavna patnja"

Teško mi je jer smo pre svega bili prijatelji........Smejali se zajedno, ti si me uvek dizao kad padnem i terao dalje! Kafe su nam trajale satima a smeh je bio jedino što što se uz njih moglo videti.......Sve je bilo savršeno bio si "moja osoba" :-) E onda smo upali u nešto više i jbg...... Uživali smo i u tome......Mislim da ne grešim ako kažem da je to bila ljubav ,ali (kako mrzim ovo ali!) tu je ona i ti voliš i nju! I znala sam da će doći kraj i da ćemo se vratiti na prijateljstvo ali nisam znala da će biti ovako teško!!!!!!!!!!! Kafe su mi teške .....sjedeti kraj tebe i praviti se kao da mi je svejedno da smo i dalje ok i da sam ti prijatelj a ustvari samo želim da se skupim kraj tebe i zaplačem, jer to je jedina stvar koju tada želim da učinim:::... I ja se onda smejem ...na silu ! Gutam suze da ih nevidiš jer znam da će te pogoditi......i očajavam ! Očajavam i kad dođem kući, i zaspim ne od umora , nego da bi bar na par sati prestala da mislim na tebe ........i sve ide u krug..... :-( DOKLE????

Ako išta mrzim u životu to je neprofesialnost ,a u današnje vreme srećemo je svugdje .....od radnika na šalterima u banci ,pošti pa u zdravstvenim ustanovama ,marketima i sl.......Primer: Otišla sam ja danas na pregled u Dom zdravlja :-) Dođem tamo pred sestru kojoj jedva uspedo objasniti šta trebam. Inače u pitanju je ultrazvuk koji treba da odradi ginekolog a ona mene uporno šalje u ultrazvučni kabinet !!!!!! I tu izgubim petnestak minuta ali hajde nema veze........ Odem ja zatim kod doktora koja je ruku na srce bila ekstra ali sestra koja sa njom radi e to je već LUDILO!!!!! Prvo izdera se na mene što nemam karton kod njih što nije moj problem jer sam ja već bila kod njih što ga nisu otvorili neznam niti me zanima!!!!!!!!!!!! A da prejako je bilo kad mi je pokušavala objasniti da je to veliki žuti papir ?!?!?! Sve u svemu to ne bi bilo možda toliko strašno da ja ne radim u toj istoj ustanovi sprat niže!!!!!!!!!!!!!!!! Ruku na srce kad je skontala gde radim pokušala je da pojede sve što mi je rekla ali nemogu a da se ne zapitam?:Ako ja, kao radnik te ustanove, imam takav ' doček' pa majko draga što je sa svim onim ljudima koji nemaju veze sa tom ustanovom?????? Jedino što mogu da im poručim jeste: SRETNO :-)

I reče on smanjimo se .........budimo prijatelji? Bolje da me zveknuo nečim ....pepeljarom lampom ma bilo čim!! Kakvi prijatelji? Možda nisam čula dobro?!?! Ma jesam ponovio je 1000 puta...... Nerazumem posle svega mi prijatelji? Pa šta će dalje tražit, kumstvo na svadbi ......... Jbt neko ovde nije normalan i to definitivno...... Nešto sam propustila majke mi .......Ako neko bude čitao neće shvatiti zašto mi je ovo sve čudno ali veruj mi( ko god da si) ovo je sto posto čudno !!!!!!!!!!!!!!!!! Vratiću se .....dok se povratim od šoka :-/ ????!

Ruke mi vezite, u lance okujte besan sam kao ris nisam za kompromis ja hocu samo nju ne zelim zamenu ja dacu sve za nju ne zelim kopiju Zbog nje bih ratovao zbog nje bih ludovao bos mi po trnju hod'o i sve sto imam prod'o Ref. Ona je jedina, ona nije kopija ona je unikat, ona nije duplikat ona je jedina, ona nije kopija ona je meni sve dacu zivot svoj zbog nje Oci mi pokrijte bolje da ne vidim od mene bezite nju mi ne dirajte moze vas biti 100 i to je premalo da bi me smirili od nje me rastavili

Htjedoh da komentarišem njega al izgubih hrabrost.......... A šta i da napišem? Sve što bih rekla već je rečeno! Sve je prošlo i završeno i više nema smisla. Sve što je moglo biti moglo je ....ali nije. Život nekad spoji ljude da bi ih razdvojio i naučio nečemu. Jedino što mi ništa nismo naučili......I nikad i ne bi :-) Bili smo previše slični da bi trajali a opet i toliko različiti da bi shvatili zašto smo se uopšte i našli! Mislili smo da će ići....da ćemo moći , ali nije moglo. Ni prvi, pa ni drugi treći a ni četvrti put.............. I bolje je! Ostali smo u prošlosti gde nam je i mjesto i sad gledamo napred ........i samo napred jer strah nas je da se okrenemo i pigledamo u juče .........

Hm.... u svačijem životu dođe vreme za promjenama i vreme kad treba da se odraste :-( Ista ja sad trebam da odrastem i donesem neke bitne odluke a ne želim ....... mnogo je lakše kad ih mama donese umesto mene (mada često se ne slažem sa njom) Ali ako ne ispadne na dobro nemoram sebe da krivim već nju :-)Poenta je da sad odo da razmišljam a ako uspem nešto da smislim vraćam se da to i zabilježim :-)

Mrzim osećaj izdaje i podli miris iskorištavanja ogrnut plaštom prijateljstva koji kad padne ostavi golu istinu Zar je moguće da u ovom svemu što nam se događa ne možemo se osloniti ni na tu činjenicu da bar možemo imati iskrenog prijatelja..Što bi rekao jedan moj poznanik: "To je tužno....To je jako tužno" Sve se nekako vrti oko materijalnih stvari a prave vrednosti se zaboravljaju i tonu sve dublje i dublje i više ih nemožemo ni namirisati a kamoli videti
Više nema one" Ma mi smo prijatelji iz detinjstva" sad je "Mi smo prijatelji iz stranke" i sl.
Tužno......to je tako tužno.......

Ljepota, to je u stvari mučenje ljudskog bića...... Evo ja upravo sedim sa glavom natopljenom maslinovim uljem jer želim sjajnu i lepu kosu. A  to što je miris nepodnošljiv i nemam pojma kako ću da zaspim e to je priča koja pada u drugi plan a i to što jastučnicu ni VANISH  neće oprati to je tek nebitno........ Elem hoću da kažem da devojkama nije lako jer je ovo samo mali deo torture a postoje mnogo gore i bolnije (depilacije, manikir, pedikir ) A zašto sve to trpimo? Pa uglavnom da bi naše bolje polovine to nagradile komplimentom i bile ponosne na ljepotu svoje DRAGE ili eventualno nas izveli na neko posebno mesto......   E sad: u 90% slučajeva tu nastupa problem, jer kad mi, šepureći se, napirlitane i sređene izađemo ispred dotičnog njegov komentar se svodi na to:
DRAGA JESI TI TO PROMENILA BOJU KOSE ?!?!

Ovako.......
Ja sam ona jedna od sretnica koja ima sestru blizanku i kako svi smatraju to je super stvar i moram se složiti da jeste Ali (stvarno neznam zašto uvek ovo ali mora da se desi) postoji ta mala stvar koja mi piči po živcima ..... to rivalstvo koje se provlači kroz sve segmente života!!!! Mislim to je bilo super u školi i sl al sad kad nam je već trća decenija na pragu mislim da su te neke stvari trebale ostati u teen danima ...... Zar ne?
Elem problem je što ja radim a ona ne i ja sad želim da se odselim a ona se već sedam dana duri i izbegava me jer smatra da bi to trebale zajedno da uradimo i da ja nisam fer i bla bla bla..
Mislim, nisam sebična samo želim da imam svoj život i prostor ......Pa zar je to sebičnost ?